Društvo Agrarnih Ekonomista Srbije

Друштво
Аграрних
Економиста
Србије

Stavovi studenata na forumu ,,Zelena agenda i poljoprivreda“

prvi_prvi_na_skali_stavovi_studenata_u_sklopu_foruma_zelena_agenda_i_poljoprivreda

Stavovi studenata na forumu ,,Zelena agenda i poljoprivreda“ Studenti treće godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (UNS) predstavili su rezultate istraživanja „Stavovi mladih o Zelenoj agendi i održivom razvoju“ na poljoprivrednom forumu „Zelena agenda i poljoprivreda“ održanom 22. maja. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi stepen informisanosti i stavovi mladih o Zelenoj agendi i održivom razvoju, kao i da se identifikuju glavne prepreke u sticanju znanja i uključivanju mladih u akcije koje doprinose održivom razvoju. Istraživanje je sprovedeno putem onlajn ankete sa uzorkom od 138 ispitanika, od kojih je 97% mladih do 26 godina. Korišćena je Likertova skala (1-5) za merenje stavova, gde 1 označava potpuno neslaganje, a 5 potpunu saglasnost. Rezultati su pokazali da veliki broj mladih obraća pažnju na ekološke probleme, jer je 67,4% ocenilo svoje razmišljanje o ovim problemima ocenom 3, 4 ili 5. Ipak, 31,2% ispitanika nikada nije čulo za Zelenu agendu, dok samo 6,5% smatra da su potpuno upoznati s ovom temom. Internet i društvene mreže (60,9%) su glavni izvori informacija, dok su obrazovne institucije takođe značajan izvor (32,6%). Većina ispitanika (88,4%) smatra da je obrazovanje ključno za podizanje svesti o ekološkim problemima. Mladi su najznačajnijom grupom aktivnosti Zelene agende označili održive prehrambene sisteme i ruralni razvoj. Kvalitet hrane je prioritet za 89,9% ispitanika, u odnosu na cenu (10,1%). Bez obzira na nivo informisanosti, 92% ispitanika podržava implementaciju Zelene agende u Srbiji. Ispitivano je i kako mladi percipiraju tvrdnju da je sektor stočarstva odgovoran za ekološke probleme. Podaci pokazuju da se 29% ispitanika uopšte ne slaže, dok se 4,3% potpuno slaže s ovom tvrdnjom. Jedan od ključnih problema je percepcija mladih da nisu dovoljno uključeni u procese donošenja odluka o životnoj sredini (89,9%). Ispitanici su predložili edukativni sadržaj na društvenim mrežama, takmičenja sa studijama slučaja, volonterske akcije i javne pozive kao načine za povećanje angažovanosti. Drugi ključni problem je nepoverenje mladih u donosioce odluka vezanih za Zelenu agendu (83,3%). Takođe, 90,6% ispitanika je čulo za nedavne proteste poljoprivrednika u Evropi, a 76,1% smatra da su protesti efikasan mehanizam za poboljšanje položaja poljoprivrednika. Na pitanje o optimizmu postizanja klimatske neutralnosti Evrope, najveći broj ispitanika (49,3%) dao je ocenu 3 na skali od 1 do 5. Zaključak istraživanja je da mladi imaju opštu svest o ekološkim problemima, ali nisu dovoljno upoznati sa Zelenom agendom. Edukacija i podsticanje aktivnog učešća mladih u rešavanju ekoloških problema su ključni za prevazilaženje ovih izazova. Saradnja mladih sa vlastima na projektima ekološke održivosti je od suštinskog značaja za postizanje sinergijskog efekta na važna pitanja koja se tiču celokupne zajednice. Suorganizatori Foruma su Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES) i Erasmus+ projekat „Agrokaz“. Branislav Žeravić, Stefan Ljubinković i Dušan Ninkov Tekst preuzet iz: Prvi Prvi na Skali