Категорија: tradicionalno je ,,in“

Predsednica DAES prof. dr. Tatjana Brankov o cenama hrane u Srbiji

Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES), u saradnji sa Leibniz institutom za poljoprivredni razvoj u zemljama u tranziciji iz Halea, Nemačka, i vodećim istraživačem dr Ivanom Đurićem, započelo je istraživanje o cenama hrane u Srbiji.

Tatjana Brankov i Marija Nikolić posetile poljoprivredne proizvođače na Kosmetu

Tokom posete, u ograničenoj meri je istraženo trenutno stanje i identifikovane su potencijalne mogućnosti za dalje unapređenje položaja poljoprivrednih proizvođača srpske nacionalnosti na Kosmetu.

Predsednica DAES Prof. dr Tatjana Brankov održala predavanje na sajmu ,,Etno hrane i pića“ i obišla štand online pijace domaće hrane SEOCE.RS

Predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije (DAES) prof. dr Tatjana Brankov održala je predavanje- Kupuj lokalnu hranu i pića, razvijaj svoju zajednicu: Ekonomski patritotizam na primeru Kosmeta- na Sajmu ,,Etno hrana i piće“ u petak 1. decembra u 16:30.

Šarski sir- Štrpce, Kosovo i Metohija

Područje opštine Štrpce godinama unazad poznato je kao mesto gde se pravi jedan od najautentičnijih vrsta tvrdih sireva na Kosovu i Metohiji i u Republici Srbiji – šarski sir. Savremene promene u društvu i odlazak mladih iz sela u gradove poslednjih desetak godina uslovili su da je stoke sve manje a samim tim i proizvodjača sira, a jedno od malobrojnih domaćinstava koje se bavi ovim poslom je domaćinstvo porodice Janićević u selu Berevce.

Predsednica DAES Tatjana Brankov u poseti čuvarima autohtonih sorti -„VINICA PETROVIĆ“, Kosovo i Metohija

U organizaciji Ekonomskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, učesnici Međunarodnog naučnog skupa „Aktuelni društveno-ekonomski izazovi razvoja zemalja u savremenim uslovima“ su posetili „Vinicu Petrović“ u Velikoj Hoči.

Stefan Stevanović -mladi poljoprivrednik iz Gornje Lokošnice. PRESTONICA PAPRIKE NA JUGU SRBIJE

Stefan Stevanović -mladi poljoprivrednik iz Gornje Lokošnice. PRESTONICA PAPRIKE NA JUGU SRBIJE Mladi poljoprivrednik razvija biznis uzgoja autohtone sorte koja raste samo u jednom selu.

Luka Crepuljarević Luki dan počinje hranjenjem stoke, Filarri šminkanjem za TikTok – JUTRO

Luka Crepuljarević Luki dan počinje hranjenjem stoke, Filarri šminkanjem za TikTok – JUTRO

Domaća sorta vinove loze pogodna za organsku proizvodnju vina – PanoniaĆilibar – organsko belo vino

Domaća sorta vinove loze pogodna za organsku proizvodnju vina – Panonia Ćilibar – organsko belo vino Nekada davno, kada bi mornari koji su u zoru plovili Dunavom uzvodno prošli između dve ade kod Grocke, ugledali bi sa leve strane brežuljke sa vinogradima koji su se na jutarnjem suncu presijavali u indigo plavoj boji, od Plavog kamena kojim su tada vinogradi bili prskani, pa zato nazvaše te brežuljke Plavinci. Ti vinogradi su u XX veku uglavnom ustupili mesto kajsijama, breskvama, trešnjama i jabukama, a ponajviše vikendicama nove srednje klase Beograđana. Ali, naziv Plavinci i nešto malo vinograda su ostali. Ćilibar je proizveden od sorte grožđa Panonia iz našeg organski sertifikovanog vinograda u Gročanskom vinogorju. Potpuno zrelo grožđe se bere ručno i posle odvajanja bobica od peteljki ostavlja da macerira do dva dana bez ikakvih dodataka. Nakon toga se cedi i prebacuje u otvoreni tank za vrenje. Posle nekoliko dana, kada burno vrenje počinje da jenjava, tank se zatvara i vrenje nastavlja, što traje i do 40 dana u zavisnosti od godine. Vino se zatim otače sa grubog taloga, pod plaštom inertnog gasa koji sprečava oksidaciju, i prebacuje u tank za odležavanje. Odležavanje traje oko 6 meseci, za koje vreme se vino povremeno meša, kako bi se fini talog podigao sa dna i omogućio ekstrakciju aroma. Oko mesec dana pre flaširanja mešanje prestaje kako bi se talog slegao na dno. Vino se flašira direktno iz tanka, bez filtriranja. U celom proizvodnom procesu ne dodaju se nikakvi aditivi, sem malo supora pred flaširanje. Ćilibar je moderno i osvežavajuće vino. Naglašene kiseline se odlično slažu sa masnijim, kremastijim jelima. Dobro ide uz svinjetinu i jagnjetinu, perad u belim sosovima, plave ribe (losos, tuna, skuša…) i plave sireve. Odlično se slaže i sa azijskom hranom, posebno onom ljutom. Od kolača se odlično slaže sa čizkejkom, pitom od višanja, baklavom. Izvor: Vinarija Plavinci

Stara autohtona sorta višnje – Feketićka crna višnja, PG Simić – Samo višnje

Stara autohtona sorta višnje – Feketićka crna višnja, PG Simić – Samo višnje

Očuvanje autohtonih rasa srpskih svinja: Od glavnog izvoznog aduta do aktuelne borbe za opstanak

Očuvanje Autohtonih Rasa Srpskih Svinja: Od Glavnog Izvoznog Aduta do Aktuelne Borbe za Opstanak U 19. veku, pod vladavinom Miloša Obrenovića, svinje su bile ključni izvozni proizvod Srbije. Godišnje je izvoženo preko 200 hiljada svinja, najviše u Austrougarsku, koja ih je dalje distribuirala širom Evrope. Nažalost, danas je Srbija jedina zemlja u regionu koja ne izvozi svinjsko meso. To je zbog vakcinacije svinja protiv svinjske kuge, zbog čega im nije dozvoljen izvoz ni u zemlje EU, ni u Rusiju. Iako postoji potražnja za svinjama iz Srbije u Rusiji, one ne mogu tamo stići zbog prelaska preko teritorije Evropske unije. Autohtone rase srpskih svinja predstavljaju izuzetan genetski materijal i nužno je intenzivirati napore za njihovo očuvanje. Država bi trebala pružiti veće podsticaje za uzgoj autohtonih rasa svinja, imajući u vidu da njihov uzgoj nije uvek konkurentan u odnosu na druge, češće gajene rase u proizvodnji svinja i svinjskog mesa. Šumadinka: U 19. veku, najomiljenija rasa svinja bila je šumadinka, koja je dala osnovu za stvaranje rasa mangulica, resavka i moravka. Nažalost, ova rasa je izumrla. Ime je dobila po Šumadiji, regiji u kojoj je bila uzgajana. Gajena je u potpuno prirodnim uslovima, hranila se žirom na ispaši i u šumi, dok je zimi bila dohranjivana kukuruzom u oborima. Šiška: Druga izumrla rasa, šiška, je potomak evropske divlje svinje i podsećala je na svoju divlju prednicu. Gajila se u brdsko-planinskim krajevima i hrsko se kretala po šumama. Mangulica, Resavka i Moravka: Ove tri preostale autohtone rase svinja još uvek postoje kod pojedinih farmara u Srbiji, ali im preti izumiranje zbog manje isplativosti u odnosu na uvozne rase. Mangulica: Najmanje ugrožena autohtona rasa, mangulica, je u poslednjoj deceniji donekle uspela da povrati brojnost. Ova rasa je vitalna, dugovečna, otporna na bolesti i prilagodljiva različitim uslovima. Moravka: Ova rasa je nastala u dolini reke Morave i plodnija je od šumadinke. Ipak, danas je brojnost moravke mala. Resavka: Izumrla gotovo do potpunog nestanka, resavka je sačuvana zahvaljujući naporima Instituta za stočarstvo u Zemunu i udruženju Eko-selo Dudovica iz Ljiga. Takođe je rizično ugrožena rasa. Očuvanje ovih autohtonih rasa svinja je od velike važnosti za biološku raznolikost i genetski fond Srbije. Potrebno je uložiti dodatne napore i resurse kako bismo osigurali da ove dragocene rase ne nestanu iz našeg agrarnog pejzaža. Uzgoj Moravke: Isplati li se? U Donjoj Sabanti, Aleksandar Vučićević, nakon dugogodišnjeg boravka u Francuskoj, odlučio se za uzgoj autohtone rase svinje – moravke. Iako okolina za stočarstvo nije idealna, Aleksandar je izabrao ovaj put kako bi porodica ostala zajedno. Moravka, zajedno s mangulicom i resavkom, čini 100% populaciju autohtonih svinja u Srbiji. Brojnost moravke je opadala, ali se situacija poboljšala od 2017. zahvaljujući ljudima poput Aleksandra. Moravka je otporna i samostalna rasa, posebno uspešna u ekstenzivnom do poluintezivnom uzgoju. Sa oko 10 hektara zemlje, uključujući obradivo zemljište, livade i šume, moravka je bila prirodan izbor za Aleksandra. Što se tiče proizvodnje, moravka kombinuje kvalitetno pretvaranje hrane u meso i mast. Dnevni prirast varira od 250 do 810 g/dan, zavisno od sistema držanja. Meso je visokog kvaliteta, a randman iznosi između 74 i 84%. Iako država nudi subvencije za uzgoj autohtonih rasa, kašnjenja u isplatama čine situaciju izazovnijom. Ipak, Aleksandar je odlučio prilagoditi se i odlučio se za preradu mesa. Unatoč početničkom neznanju i visokim troškovima, Aleksandar ima planove za širenje poslovanja u smjeru povećanja broja tovljenika. Izvor: Agromedia, Agrosaveti