Društvo Agrarnih Ekonomista Srbije

Друштво
Аграрних
Економиста
Србије

Predsednica DAES prof. dr. Tatjana Brankov o cenama hrane u Srbiji

Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES), u saradnji sa Leibniz institutom za poljoprivredni razvoj u zemljama u tranziciji iz Halea, Nemačka, i vodećim istraživačem DR IVANOM ĐURIĆEM, započelo je istraživanje o cenama hrane u Srbiji. 

Na osnovu raspoloživih podataka o prosečnim cenama proizvođača poljoprivrednih proizvoda i maloprodajnih cena za period od januara 2019. godine do avgusta 2023. godine, može se konstatovati nekoliko ključnih trendova i analiza:

  • Fluktuacije cena: Analizom podataka primećuju se fluktuacije cena kako na nivou proizvođača, tako i na maloprodajnom tržištu. Analizirajući volatilnost cena u sektoru mlekarstva, primećujemo da proizvođačke cene mleka pokazuju najveće fluktuacije, dok su cene prerade najstabilnije. Ovi rezultati ukazuju na nesigurnost i rizik koji proizvođači mleka nose, dok su maloprodajni sektor i sektor prerade mleka u relativno povoljnijem položaju.
  1. Rast ili pad cena: Upoređivanjem cena tokom analiziranog perioda moguće je uočiti da li su cene tendenciozno rasle ili padale tokom vremena. Istražujući fluktuacije cena hrane, primećujemo da obe proizvođačke i maloprodajne cene pokazuju tendenciju rasta više nego pada. 
  2. Razlike između cena proizvođača i maloprodajnih cena: Pored analize samih cena, važno je sagledati i razlike između cena na nivou proizvođača i maloprodajnih cena. Ove razlike mogu ukazati na nivo marži koje trgovci ostvaruju ili na druge faktore koji utiču na formiranje cena na različitim nivoima lanca snabdevanja. Izražena pozitivna asimetrija u cenama mleka sugeriše da maloprodajne cene imaju tendenciju da zadržavaju ili čak povećavaju marže u poređenju sa cenama proizvođača. Ovo ukazuje na to da cene u prodavnicama obično brže reaguju na rast cena mleka (sirovine) nego na njihov pad. U sektoru pilećeg mesa primećujemo umerenu pozitivnu asimetriju između maloprodajne cene celog pileta i cene proizvođača pilećeg mesa, manje izraženu nego u sektoru mlekarstva. Asimetrija maloprodajne cene salame od pilećeg mesa i cene proizvođača pilećeg mesa je blaga, što sugeriše na relativno uravnoteženu reakciju maloprodajnih cena salame na promene u cenama proizvođača. Primećena je asimetrija cena i u sektoru svinjarstva i govedarstva. Neobičan porast cene rozbratne (goveđe) od decembra 2022. godine ukazuje na poremećaj u strukturi tržišta. Takav iznenadan porast cena nije zabeležen kod drugih proizvoda.
  3. Elastičnost cena hrane: Analiza elastičnosti cena hrane pokazuje raspon od 0,17 do 1,53 (apsolutne vrednosti). Sir, mleko, pasulj i suva slanina su među najosetljivijim proizvodima  na promene cena. Na primer, povećanje cene domaćeg sira za 10% rezultira smanjenjem potrošnje za oko 15%, dok povećanje cene suve slanine za 10% smanjuje potrošnju za 8%.
  4. Utvrđivanje uticaja faktora: Analizom podataka moguće je delimično identifikovati faktore koji su imali značajan uticaj na kretanje cena tokom analiziranog perioda. Povećana volatilnost cena mleka i marži, koja je započela od 2022. godine, može se direktno povezati sa početkom rata u Ukrajini. Značajan skok cena pilećeg, svinjskog i goveđeg mesa dogodio se u junu 2021. godine i može se povezati sa cenama stočne hrane. Visoke cene hrane u Srbiji su rezultat ne samo rata u Ukrajini i rasta cena stočne hrane, već i rasta cena struje i goriva. 
  5. Akcija „Bolja cena“: Akcija “Bolja cena” imala je pozitivan uticaj na pad cena hrane, ali je potrebno proširiti asortiman proizvoda i uključiti proizvode višeg kvaliteta. Kao inspiracija može poslužiti program „Stop inflaciji“ koji je sprovodila Vlada Crne Gore, a koji je obuhvatao neke od najkvalitetnijih sireva (kao što je kačkavalj, čija je cena bila oko 6 evra po kilogramu) i suhomesnatih proizvoda (poput crnogorske pršute, koja je koštala manje od 10 evra po kilogramu).

Ove konstatacije mogu poslužiti kao osnova za dalju analizu i donošenje odluka u vezi sa cenama poljoprivrednih proizvoda i politikama u poljoprivredi.

Maloprodajni sektor verovatno zadržava cene na višem nivou zbog rizika i ne smanjuje ih u skladu sa padom cena proizvođača, čime prenosi rizik na potrošače. Ova situacija ističe potrebu za državnim merama usmerenim ka privredi radi ublažavanja rizika za potrošače:

  1. adekvatnog aktiviranja Robnih rezervi koje treba da doprinesu stabilizaciji cena;
  2. povećanje podrške domaćoj privredi, posebno prehrambenoj industriji, putem smanjenja poreza i obezbeđivanja povoljnih kredita za izgradnju proizvodnih pogona;
  3. formiranje Odbora za transparentnost cena hrane (kao u Albaniji) i u konačnici uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu koji bi se zalagao za pravedne odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca.