Banka semena u Mionici

Ovaj trend nije mimoišao ni našu zemlju. Mnoge stare vrste sada su u opasnosti od nestanka. Međutim, doktorka bioloških nauka Ivana Petrović se hrabro bori protiv ovog problema. Ona je osnovala banku semena starih sorti voća i povrća u svom rodnom selu Paštriću, udaljenom devet kilometara od Mionice. Paralelno sa svojim poslom na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Ivana pažljivo brine o ovoj banci semena.

U ovoj plemenitoj misiji pomaže joj njen otac Predrag, takođe biolog, koji je svoje dragoceno znanje stavio u službu porodičnog gazdinstva Petrović.

Osnivanje ove banke semena bila je odgovor na brisanje starih sorti sa pijaca i marketa. Dok nove svetske sorte mogu da se pohvale veličinom i atraktivnim izgledom, njihov ukus i miris ne mogu parirati onima starim, gotovo zaboravljenim sortama.

„Osetila sam potrebu da ove stare sorte ponovo dobiju zasluženu pažnju. Želela sam da i ja uživam u kvalitetnijem voću i povrću, a istovremeno da dam i drugima priliku da isprobaju ove autentične vrste. Od oca sam naučila mnogo o njima, posebno o voćarskim sortama. Kako sam doktorirala na temu paradajiza, najveći deo svog istraživačkog rada posvetila sam upravo tom povrću i sakupljanju njegovih semena“, priča Ivana dok na stolu pažljivo sortira semenke pasulja, boba, kukuruza, sušenih prošlogodišnjih jabuka, kao i sadnicu maline valjevke koja sasvim lepo raste u velikoj saksiji.

Ova banka funkcioniše putem besplatne razmene semena. Petrovići ne prodaju seme; svako ko uzme seme ima obavezu da ga poseje i kasnije vrati duplo kako bi se omogućila dalja razmena i uvećavanje raznolikosti.

Sledeću distribuciju semena Ivana planira za jesen, u okviru njihove velike godišnje izložbe starih sorti, koja bi se, prema trenutnim planovima, trebala održati u Mionici i Beogradu.

„Formirali smo i lokalne banke semena u različitim mestima, gde delimo znanje i materijal. Pomogli smo otvaranje devet takvih banaka u gradovima Somboru, Bačkoj Topoli, Užicu, Čačku, Pančevu, Obrenovcu, Rekovcu, Svilajncu i Topoli“, dodaje Ivana.

Posebno je oduševljena što su se u ovaj projekat uključile i tri poljoprivredne škole u Svilajncu, Rekovcu i Bačkoj Topoli. Đaci ovih škola su budući stručnjaci koji će se sutra baviti poljoprivredom i proizvodnjom hrane. Pokazali su se kao odgovorni čuvari semena.

Banka semena u Paštrićima je posebna i po tome što predstavlja živu banku gena. To znači da se semena ne čuvaju u frižideru, već se sorte gaje u prirodnom okruženju. Ovim se postiže da se materijal obnavlja svake godine.

Petrovići na svom posedu uzgajaju stare sorte voća sa prelepim narodnim imenima. Od kruške bakvače, jabuka zvečarke i ilinjače, preko krušaka kaluđerki i raznih ranih i kasnih autohtonih sorti trešanja, pa sve do ranih sorti jabuka koje su nazvane po Petrovdanu i Ivanjdanu.

Međutim, jedan od najfascinantnijih stanovnika ovog imanja je oskoruša koja broji preko 200 godina. Ova biljka karakteristično počinje da rađa veoma kasno, nekada tek posle 30 godina. Ipak, ova oskoruša obilato daje plodove, a njen miris i ukus su jedinstveni. Plodovi se jedu tek nakon što malo odmeknu i dobiju specifičnu i privlačnu aromu.

Petrovići gaje i staru sortu luka, aljma, koja godinama raste sama i ne zahteva ponovno sejanje svake godine. Ova sorta je izuzetno ukusna i otporna.

Ivana nas podseća na bogatstvo sorti pasulja koje često zaboravljamo u svojim kuhinjama. Umesto da se zadovoljimo sa samo jednom ili dve vrste, kao što je često slučaj sa belim tetovcem, postoji mnogo različitih sorti pasulja, različitih boja i ukusa, koje mogu obogatiti našu ishranu.

Osim pasulja, Ivana se bavi i bobičastim voćem, kao i mnogim drugim autohtonim vrstama. Bob je često zapostavljen, iako

je bio deo naše ishrane i pre nego što se pasulj proširio po Evropi. Banka semena Ivane Petrović sadrži više vrsta boba, od kojih su sve izuzetno ukusne i pogodne za različite specijalitete.

Ako želite da sačuvate neku autohtonu sortu, Ivana preporučuje da ne sečete stare stabla, već ih negujete. Takođe, važno je da seme sejete u roku, jer starijem semenu opada klijavost. Deljenje semena je ključ u očuvanju ovih dragocenih autohtonih sorti, kao što Ivana čini kroz svoju banku semena.